Švedskoj elektro sceni nije potrebno predstavljanje. Od dobro poznatih veterana The Knife, sve do Sincerely Yours diskografske kuće i legenda balearic pop čilvejva Air France. Svakako jedna od najvažnijih ličnosti koja je uticala na razvoj Geteborga kao centra sjajne muzike je svakako Eric Berglund, osnivač već spomenute Sincerely Yours kuće i benda The Tough Alliance. Naravno, kada govorim o Ericu, govorim i o njegovom blago ekscentričnom solo alijasu CEO.
Kao CEO, Eric nas je 2010-te počastio prvim albumom White Magic. Sa svojih osam pesama, uspeo je da ispriča bajkovitu avanturu koja je kombinovala gudačke instrumente, raznovrsne vokalne semplove, disko i balearic ritmove, skandinavski senzibilitet i osećaj za zimsku čaroliju. Meni najdraži deo albuma je naravno bila traka Come With Me, prelepa ljubavna priča praćena kratkim video remek delom. Eric se od tada na kratko vratio sa pesmom Ave Maria, ali i sa novim studijskim albumom, šarenolikim blizancem prvobitne magije.
Wonderland otvara Whorehouse, prvi singl koji je u potpunosti najavio tematiku i stil nove ploče. Eric je razigran kao malo dete u kući iskrivljenih ogledala na sred vašara, zbunjen različitim oblicima, ali i bojama i svetlima koji ga okružuju. Pesma je dodatno pojačana silinom basova, dok je šarenolikost samog omota albuma više nego očigledna u melodijama.
Prostranstva dalekog severa su u svakom trenutku utkana u prateće vokale i snene deonice. Harakiri i Mirage usporavaju situaciju za par stepeni, ali samo da bi dodatno pojačali zaljubljenost kojom Eric zrači.
Numera po kojoj je album dobio ime otvara drugu polovinu ploče. Wonderland na više nego uspešan način miksuje sve ono što CEO jeste i uspeva da dostigne europop blaženstvo koje Avicii koristi u mnogo očiglednijoj formi. Wonderland je razigrana, poletna, energična numera koju krasi neočekivana kulminacija u poslednjem minutu, baš nakon što smo pomislili da smo duboko zašli u outro.
Kao album, Wonderland je neverovatno kohezivan i konzistentan. Iako tematika ukazuje na prenatrpanost boja i oblika, a prenatrpanost boja na omotu se opasno približava kiču, on je zaokružen, jednostavan, nestašan i veseo. Ukoliko neko još uvek posmatra Šveđane kao suviše hladan narod nesposoban za široki rang emocija i kreativan pristup ljudskim odnosima, taj neko očito nije upoznat sa švedskom muzičkom scenom iz Geteborga.
8.3
ceo @last.fm
wonderland @metacritic
No comments:
Post a Comment