Tri odlaska u rodni gaj Zaječar su me ove godine podsetila na moje tinejdžersko doba i tadašnje prioritete. Ako je suditi po zidovima sobe, natpisima po ormanima i već ispranim posterima koje moj brat nije sklonio za četiri godine boravka u mojoj pređašnjoj "kancelariji", moji prvi izleti u svet nepopa su se dogodili 2006. godine.
Tamara me i dalje proziva što sam za "dobru muziku" čuo "tek tada" iako se ja svojski pravdam nemanjem kablovske televizije (odbija da to prihvati). Sećam se kao da je bilo juče kada sam sa Jejom gledao nekakvu dodelu MTV nagrada i izvođenje Starlight-a. Pa se sećam prvih Killers-a, Keane-a i prve epizode One Tree Hill-a na tadašnjem FOXu. Sećam se da sam sestra Vesnu iz Sokobanje cimao da mi skine saundtrek, učio reči pesme iz špice (I Don't Want To Be), otkrio Travis, shvatio da muzika nije samo ubijanje vremena, upoznao P. Sawyer i započeo stvaranje digitalnog identiteta utemeljenog na doživljaju muzike.
Veliko finale tih prvih muzičkih godina je bilo otvaranje čuvenog milann89 last.fm profila. Marina je nekako bila moj zvanični muzički guru u tom periodu, započeo sam kolekciju kariranih košulja, kožnih narukvica i mikstejpova za Stefanov auto (napunili smo 18 i počeli da vozimo) i eskalirao kao "alternativac" (preteča hipstera ako ćemo hronološki po besmislenim trendovima) u Zaječaru (koliko je ovo presmešno).
Sa odlaskom iz srednje škole i novim životom na fakultetu uskoro je započeto i neko novo poglavlje. Ovaj mikstejp obuhvata sve što se do tada dešavalo - izigravanje depresivnog pubertetlije, neshvaćenog adolescenta, drugačijeg od svih i nadasve nadobudnog idiota.
No comments:
Post a Comment