Bilo je teško ne otići na Melt! kraj Berlina i ove godine. Prošlogodišnje iskustvo prepuno sjajnih izvođača, nastupa i atmosfere će zauvek biti urezano u moje pamćenje kao skoro najbolje festivalsko iskustvo (rame uz rame sa EXIT 2010). No, dogovor je dogovor: idemo na PRIMAVERA SOUND i krajnje je vreme da osetim čari Barselone. A sjajan mini promo film Line-up koji najavljuje izvođače je samo pojačao uzbuđenje (full movie).
Bienvenido a Primavera, donde el line-up aún importa.
Bienvenido a Primavera, donde el line-up aún importa.
Pre svega, line-up jeste bio savršen: Arcade Fire, St. Vincent, The National, Foals, HAIM su samo neki od meni lično najjačih imena, a da ne spominjem Pixies, NIN, Queens of the Stone Age, Neutral Milk Hotel, Caetano Veloso (zapravo i dalje nemamo pojma ko je ovaj čovek).
Geografski, Primavera se nalazi na obali Barselone, u El Parc del Fòrum kamenom parku/plaži. Okružen modernim zgrada s jedne strane i prostranim morem s druge, još jedan je od festivala sa jedinstvenim okruženjem i doživljajem. Kroz 3+ dana, ovom lokacijom je protutnjalo na hiljade ljudi i na stotine muzičara. A usred tog meteža, ushićeni Srbi koji su tu da bi prisustvovali prvoklasnim svirkama.
Nulto veče nam je pružilo mogućnost da se uverimo u vokalne i izvođačke nesposobnosti SKY FERREIRE, ali i u dobru kombinaciju elektronike i roka HOLY GHOST!-a.
Prvi dan je nesumnjivo ostao upamćen po skoro dvosatnom ARCADE FIRE nastupu sa Reflektor turneje. Više od polovine Reflektor-a i Funeral-a, kao i skoro najboljih traka sa Neon Bible i The Suburbs učinile su nastup grandioznim, emotivnim, energičnim i poletnim. Iako sam ih slušao uživo pre tri godine, ipak je ovo bio prvi pravi put.
Nastupu ST. VINCENT sam se radovao kao malo dete i Annie nije razočrala. Prelepa i autentična, pokazala je da zaista jeste veliki gitarista (gitaristkinja?) današnjice i da pod kožom nosi više energije no što bi se zaključilo po albumima. DISCLOSURE su ponovo odradili DJ set svojih pesama, NEUTRAL MILK HOTEL je po priči drugara bilo jako vredno iskustvo, a MODERAT, CHVRCHES i QOTSA nisu razočarali (Đu kaže da je Moderat pokidao). METRONOMY su bili upitne zanimljivosti, ali možda je to samo bio efekat devetog sata na festivalu.
Kiša koja nas je zahvatila rano drugog dana za vreme JOHN GRANT nastupa je skoro pokvarila veče, ali se Sunce praćeno dugom brzo pomolilo praćeno aplauzom posetilaca (kiša je počela da pada sa nastupom Granta i prestala je kada se nastup završio - odbijam da poverujem da njegova depresija nije izazvala loše vreme).
HAIM su bend čije nastupe nikada nisam gledao i nisam znao šta da očekujem. Tri sestre (najlepša ružnjikava stvorenja na planeti) umeju da se zabavljaju na sceni, praše rok i svojom harizmom nadoknađuju još uvek mali muzički opus. One se ponašaju kao muškarci, osećaju kao žene i nastupaju kao da sutra ne postoji (+ Este Haim bass face).
Najveće iznenađenje večeri, ali i festivala, jeste svakako bio THE NATIONAL nastup. Ne zbog izvanredne svirke i emotivnog izvođenja sjajnih pesama, već zbog gosta koji se pridružio sa vreme izvođenja Slow Show - niko drugi do JUSTIN VERNON (Bon Iver, Volcano Choir). Žmarci, suze i neverica dok Matt i Justin naizmenično pevaju You know I dreamed about you, for 29 years before I saw you. Powerful stuff.
FKA TWIGS, !!! i JAGWAR MA su predstavili sebe u dobrom svetlu. Twigs je pokazala svoje stidljivo lice između pesama, a svoju izazovniju stranu u toku prošlogodišnjih i novih traka, Jagwar Ma su priredili sjanu kasnu žurku, a !!! dobru (i pomalo čudnu) disko atmosferu.
Veliko finale od trećeg dana bilo je ispraćeno FOALS, VOLCANO CHOIR, BLOOD ORANGE, KENDRICK LAMAR i CUT COPY nastupima. Davno je prošlo vreme kada su mi Foals bili glasni klinci. Oni su danas talentovani i energični rok bend koji je možda odradio kraću svirku, ali na visokokvalitetan način. Setlista nije bila potpuna, ali njihov nastup jeste.
Volcano Choir nam je pružio još jednu šansu da slušamo Justin Vernona u svom "prirodnom" okruženju. Prelepa svirka i dobra atmosfera su dokazale da kom god bendu Justin kumuje, to neće biti promašaj. Blood Orange nastup nije bio posebno uzbudljiv sve do Uncle ACE, uglavnom zbog jednoličnosti pesama sa Cupid Deluxa. Nisam pažljiv fan Kendrick Lamara, ali da je napravio atmosferu - jeste.
Poslednji nastup večeri sa kojeg sam morao da trčim na aerodromu u toku poslednje pesme je bio CUT COPY, bend koji već godinama želim da čujem uživo. Izvedba koja je krenula u pola 4 noću je razdrmala pospane, ojačala budne i sve nas na sat vremena odvela u Australiju - zemlju elektro roka i popa gde Lights & Music, Hearts On Fire, Take Me Over i We Are Explorers caruju.
Festivali. Neki ih posećuju zbog društva, neki zbog horde pijanih stranaca. Neki da bi se odvaljivali, neki da bi se maskirali. Spadam u grupu ljudi kojima su festivali prilika da čuju što više dobre muzike i vide dugo praćene izvođače. Meni je važan line-up. Želim da me bendovi iznenade, strepim da me pevači ne iznevere, raduje me kada me pesme rasplaču.
Primavera je festival gde je line-up i dalje važan. Gde sviraju bendovi matori i mladi, gde postoji Pitchfork stejdž, gde nema pijanih idiota, festival na kojem posetioci aplaudiraju prestanku kiše i bendovi predstavljaju svoje goste iznenađenja.
Primavera je festival gde je muzika na prvom, drugom, trećem i poslednjem mestu. Vidimo se sledeće godine.
No comments:
Post a Comment