"Izlazi novi Arctic Monkeys album!" - "Pa šta? Prerestao sam ih, a i ona pesme R U Mine? mi nije jasna - odakle ona toliki hit prošle godine, kakav je to singl bez albuma?" - "..."
Jeste, gajio sam određeni skepticizam koji je podsećao na onaj pre 5 godina kada sam mislio da su ARCTIC MONKEYS nedonoščad sa gitarama. Ali ko bi rekao da će nakon onog užasnog nastupa sa EXIT-a, prilično prolaznog Suck It And See albuma i medijske tišine, Alex Turner i kompanija izdati ne samo svoj verovatno najbolji album, već i jedan od albuma godine.
AM je dokaz finalnog sazrevanja Arctic Monkeys-a. U samo par pesama se mogu čuti naznake njihove pređašnje bučnosti i adolescencije. Baš kao nova odela koje momci furaju, novi album je elegantan, markantan i obara sa nogu, u sebi nosi poruke za odraslu generaciju koja se više ne suočava sa tinejdžerskim problemima neshvaćenosti.
Do I Wanna Know? i R U Mine? otvaraju album istom porukom kroz dva različita stanja. Kroz prvu pesmu, na bolno melanholičan način, Alex se uporno vraća na gotovu vezu i pita se da li ona (i dalje) oseća ono što i on. Druga numera je skoro ista pesma, samo na drogama. Pristup više nije molećiv i patetičan, brutalniji je i posesivniji, opsednutiji. Ove dve pesme su dve strane iste izgubljene medalje koja prožima uspomenama i željama svaki deo tela.
Priču o raskidima i neuspelim ljubavima nastavljamo sa One For The Road, sa naziranjem prihvatanja kraja. Arabella se kao i svaka pesma koja nosi žensko ime uspešno može primeniti na, očigledno, ženu, ali i na halucinogenu drogu.
Ukoliko se pitate šta se desilo nakon I Bet You Look Good On The Dancefloor, No. 1 Party Anthem može pružiti dodatne detalje, a Fireside pokazuje da bi Alex (sa bendom) mogao da razmisli o stvaranju muzike za još jedan film.
Trilogija "upitnih" pesama se završava sa Why'd You Only Call Me When You're High? Da li je ovo prolog ili epilog pesama sa početka albuma i da li ih peva isto lice ostaje nepoznato, ali želja za izgubljenim i dalje gori (pun intended).
Melodičnost četvrtog Arctic Monkeys albuma se još više oseća kroz poslednje tri pesme: Snap Out Of It, Knee Socks i I Wanna Be Yours. Alex Turner je i dalje visini zadatka što se tiče pisanja tekstova, iako se na trenutke igra rečima kao da mu je Justin Young (The Vaccines) stariji rođak koji se još uvek prži na klinke (I wanna be your vacuum cleaner, breathing in your dust - sjajan pick-up line, zar ne?)
Dame i gospodo, Arctic Monkeys su zvanično postali muškarci, da ne kažem majmunčine. Od dečurlije koja vam okupira baštenske zabave, do retro rokera, sve do elegantnih momaka koji su i dalje sposobni da okupiraju svetsku rok scenu. Još par koraka dalje u ovom pravcu i nesumnjivo će ući na teritoriju The Black Keys bluz roka. A možda će se ponovo okrenuti za 180° i iznenaditi nas novim stilom koji će dovesti do savršenstva. Do tada, uživajmo u prožimajućem jesenjem iskustvu AM-a.
9.3
Preslušati: Do I Wanna Know?, Why'd You Only Call Me When You're High?, Fireside, R U Mine?, One For The Road? (zapravo ceo album)
arctic monkeys @last.fm
am @metacritic
No comments:
Post a Comment