Pre nedelju dana Kišobran je proslavio svoj peti rođendan. U tu čast, drugari organizatori su na svom blogu predstavili šta su njima žurke i različiti događaji doneli, zahvalili se nama koji smo uvek bili prisutni da đuskamo i raznežili nas lepim sećanjima.
Ovaj članak je pisan iz potpuno suprotnog ugla.
Go with the flow (Take Me Out) i Britsi (Danguba, KST)
Sve je počelo sa ove dve večeri. Čuti Muse i Placebo u izlasku je, u to vreme brucošu iz Zaječara, bilo iskustvo veka. Tada je bilo samo par nas u ekipi i nismo tačno znali ljude koji stoje iza ovih indie/alternative večeri. Muzičke želje sam kačio na MySpace stranicu, a u međuvremenu sam sa osmelio da priđem Goranu didžeju i tražim Travis. I dalje se sećam te idiotske sreće što me je u Dangubi prepoznao kao "onog što je tražio pesmu na spejsu" (te večeri se sjebalo ozvučenje, nikada nisu pustili željenu pesmu, ali nema veze, tako sam upoznao Gorana).
Treći rođendan Britsa je i dalje jedna od najboljih žurki koje su Kišobranci organizovali. Mislim da smo u ovo vreme skontali da postoji neki Rale.
Akademija i Povet
U nekom momentu (više se ni sam ne sećam) desile su se i prve žurke u Akademiji. Da li su nosile naziv Kišobran, nisam siguran. U glavi mi stoji da je to za početak bila kombinacija Take Me Out+Brits+Riffs koju sam kasnije protumačio kao tri večeri koje je Kišobran okupio.
Akademija je bila mračna, raspala i bilo je čudnih ljudi ispred. Za vreme leta smo se prebacili na prazan Povetarac i brojali smo ljude koji dolaze na žurku. Bili bismo srećni kada ekipica od petoro slučajno zaluta na brodić i mi ne bismo bili jedini ljudi koji skaču i čekaju zoru. Pesma tog leta je zauvek obeležila Marinin i moj Kišobran i svaki sledeći put kada bismo čuli Lisztomania vratili bismo se u ovo doba kada niko nije znao gde to tačno mi izlazimo.
Za vreme ovog leta smo skontali da Goran ima mlađeg brata, da Marina zna Raleta, da Goran prepoznaje nas.
Prvi rođendan
Akademija se zahuktala i naša ekipica je počela da raste. Počeli smo da prepoznajemo stalne posetioce, Izabelu, videli Jagodicu Bobicu (zdravo Femić), takmičili se ko zna više pesama (iako ne najslavniji trenutak naše "karijere", bilo je zanimljivo imaginarno se nadmetati sa plavom geekerkom).
Verovatno jedna od najlepših uspomena iz ovog doba je kada smo prvi put videli Maruna kako se sa Goranom gubi uz Before I Fall To Pieces i Mr November.
Prvi rođendan Kišobrana je zvanično održan, mi smo zvanično znali ko je ko i u to vreme Rale nam je bio bog i batina muzike. Uprising su počeli da mi puštaju čim bi videli da se približavam DJ pultu.
Šipražje
Možda je za nas zlatno doba Kišobrana bilo ono u Šipražju. Upoznali smo dinamičnu Anitu, pričali o muzici, skakali sa "onom ekipicom densera", upoznali Mili, izvalili Zaokret u Ventilu, mahali kišobranima, slušali Nežnog Dalibora više puta, zatvarali svaku žurku uz Radiohead.
22. rođendan sam proslavio na Lađi, letnje noći provodili na "mejnstrim" KST Bašta Kišobranima, tvitovali u Gun-u, slavno se odvalili na Kališu dok je padala jutarnja kiša... 2011. godina je bila sjajna za nas indie decu. Kvazi hipsteri još uvek nisu izlazili iz Grada, deca su slušala rok, svi smo plakali uz Midnight City, ekipe se orodile.
22. rođendan sam proslavio na Lađi, letnje noći provodili na "mejnstrim" KST Bašta Kišobranima, tvitovali u Gun-u, slavno se odvalili na Kališu dok je padala jutarnja kiša... 2011. godina je bila sjajna za nas indie decu. Kvazi hipsteri još uvek nisu izlazili iz Grada, deca su slušala rok, svi smo plakali uz Midnight City, ekipe se orodile.
Pop Kišobran
Nakon trećeg rođendana, Kišobran je postao nešto više. Ljudima više nisam moram da objašnjavam gde to izlazim i kakvu muziku slušam. DOB je bio pun, ljudi su se oduševljavali pesmama, ekipa je brojala preko 15 varijabilnih članova. Leto na Kalamegdanu se podrazumevalo, bilo je sjajnih kolaboracija sa Indie-Go družinom, a onda se desilo i ono o čemu sam sanjao od prvog Go With The Flow-a. Dobio sam poziv da i ja budeo deo "ekipe iza pulta".
Peti rođendan
Poslednjih godinu i nešto dana na Kišboranu je bilo dinamično iskustvo. Imao sam priliku da puštam muziku (i pritom proguram I Love It), da se i dalje znojim tako da je ljudima oko mene neprijatno. Komentarisali smo mlade "hipstere", zapazili da se ljudi više ne oduševljavaju muzikom koja nije Arctic Monkeys i Disclosure, ispratili Fejd, PichVice i Sunshade Vibes, malo unapređivali muzički ukus i eksperimentisali sa žanrovima... možda smo malo i odrasli.
Složiću se sa zapažanjem da ne bi bilo Kišobrana bez "nas". Ali s druge strane, ne bi bilo nas da nije bilo Kišobrana. Ne bismo upoznali sjajne ljude, ne bismo se mi tako dobro povezali, ne bismo skakali uz Midnight City, How Deep Is Your Love?, Plug In Baby, Lisztomania, Ready To Start, Bigger Than Us, Underdog , If You Wanna, Banquet, A-Punk, Take A Walk...
Gde god da nas Kišobranci sledeće odvedu, poslednjih 5 godina se nikada neće zaboraviti. The city is my church objašnjava sve u potpunosti. Hvala im.
No comments:
Post a Comment