September 10, 2011

fleet foxes: helplessness blues


Ako je jedna stvar sigurna ove godine, onda je to nenadmašiva lirika Helplessness Blues-a. Robin Pecknold je sa FLEET FOXES svetu muzike podario neke sjajne dragulje (Mykonos, Your Protector, White Winter Hymnal), ali sa poslednjim albumom ovog folk benda on pokazuje punu moć svojih reči. Podrazumeva se da one ne bi bile ni izbliza toliko jake da nije vokala i zvuka mnogobrojnih muzičkih instrumenata kojima ne znam ni ime ni oblik. 


Helplesness Blues je objavljen u maju ove godine kao naslednik prvog albuma Fleet Foxes i već poznatog po Mykonos-u Sun Giant EP-ja. Činjenica da svoje impresije pišem skoro pet meseci nakon izlaska govori o tome koliko mi je bilo potrebno vremena da proniknem u album, da ga shvatim i zavolim. Fleet Foxes nisu bend koji je na prvo slušanje eksplozija hiljadu i jednog uzvika oduševljenja. Kao bend su mi obeležili zimu 2008. na 2009. godinu i onu narednu. U tom nekom periodu počeo sam da se vezujem za njih, za toplinu njihovog zvuka, melodičnost Robinovog glasa, a kako je vreme prolazilo i za složenost njihovih tekstova. Prava ljubav se rodila zime ove godine, kao treće u nizu već nekako tradicionalnih Fleet Foxes zima. A ako je nešto moglo da mi još više približi šestorku iz Sijetla bilo je slušanje Mykonos-a dok sam putovao obalama Grčke. Neću ni pokušavati da objasnim ovaj doživljaj, treba ga iskusiti i osetiti. 
Ovaj album je teško opisati bez stalnog osvrta na tekstove i slušanja u pozadini. Baš iz tograzloga ću kroz par pesama pokušati da dočaram njegovu srž, bez mnogo tumačenja i izvlačenja značenja pesama - ovo iskustvo je potpuno na slušaocu. 
Baš kao i na njihovom debi izdanju, prva pesma na albumu Montezuma lagano otvara celu priču i iako se ne vezuje za zoru i Sunce, neodoljivo prenosi isti osećaj kao Sun It Rises. Prateći beduina, polako dolazimo i do Sim Sala Bim, prve stanice koja me je opčinila (i to ne samo zbog reči iz pesme "incatations").

What makes me love you despite the reservations?
What do I see in your eyes
Besides my reflection hanging high?

Are you off somewhere reciting incantations?
Sim sala bim on your tongue
Carving off the hair of someone's young

Remember when you had me cut your hair?
Call me Delilah then I wouldn't care 

Skoro romantičnim šaputanjem Robin zatvara pesmu, a album nas kroz Battery Kinzie dalje vodi do naslovne Helplessness Blues. Pesma je prvi singl sa albuma i karakteristična je po neočekivanom prelazu negde na polovini. Danas sam preslušao live izvedbu sa Pitchfork Festival 2011 i mišljenja sam da niste čovek ako ne osetite ništa slušajući je. 

I was raised up believing I was somehow unique
Like a snowflake distinct among snowflakes, unique in each way you can see
And now after some thinking, I'd say I'd rather be
A functioning cog in some great machinery serving something beyond me

Interesantno je zapažanje da sam se za mnoge pesme vezao baš zbog jedne reči iz teksta. "Incatations" iz Sim Sala Bim, "snowflake" iz upravo spomenute pesme, kao i za "night sky" iz Blue Spotted Tail

Why in the night sky are the lights hung?
Why is the earth moving round the sun?
Floating in the vacuum with no purpose, not a one
Why in the night sky are the lights hung?

Za kraj, pesma koja obeležava album svojom kompozicijom, tekstom, onim čudnim instrumentima kojima ne znam ime, oblik ni poreklo, jeste The Shrine / An Argument. Da sam obrazovani muzičar ili neko ko se barem malo razume u stručne muzičke izraze, verovatno bih mogao da objasnim kakva je to kompozicija. Budući da nisam sve to, na posve laički način ću reći da je ovo pesma koja se sastoji iz tri dela: uvod, razrada i zaključak. Pridodao bih i atribut "epski". Ako bih morao da biram reči karakteristične za ovu pesmu, verovatno bih izdvojio sve te jabuke koje se provlače ("apples" prim. prev.) 

Sunlight over me no matter what I do
Apples in the summer are golden sweet
Everyday a passing complete

Green apples hang from my tree
They belong only to me
Green apples hang from my green apple tree
They belong only to, only to me

Ako niste preslušali album, a uspeli da pročitate ceo tekst, ja nemam više argumenata zašto to treba, tj. ne, morate to da uradite. Emocije koje proističu iz Fleet Foxes muzike su jedan od makro argumenata koje ću svakako upotrebiti kada mi neko bude rekao da je dobra muzika umrla sa Kobejnom. 

9.5