July 25, 2012

citizens! @exit2012


Maločas mi je drugarica rekla da je previše stara za  praćenje mladih bendova. Isprva sam se zaprepastio i osetio hladan nož u leđa budući da je ona jedna od onih ljudi kojima možete poveriti svoje najgore muzičke tajne, svojevrsna muzička kutija najbolje muzike poslednjih 30 godina. Onda sam malo mućnuo svojom glomaznom glavom i shvatio da nije rekla ništa što nije istina, mada mislim da je malo loše frazirala ono što je htela da kaže. Ja barem mislim da je na umu imala one indie rock bendiće koji su bili u usponu u vreme kada je Thom Yorke odlučio da se baci u elektro vode i prepusti klincima da dižu britansku pop rok scenu. Istina, CITIZENS! su iz Londona i ne uvode ništa novo, ali na jedan neobavezan i harizmatičan način nas podsećaju zašto smo se nekada davno zaljubili u trominutna drndanja i titranja gitara i sintisajzera. 


EXIT 2012 je bio promašaj iz više razloga. Ali mnogo mi je draže da pamtim zbog čega je vredan pomena, a Citizens! svakako jesu. Moja avantura kreće sa jednosatnim čekanjem na akustičnu mini svirku u Jack Daniel's bekstejdžu. Momcima je kasnio avion, 7 sati su čekali na aerodromu tako da im je oprošteno. A i nekako je poetično, G'n'R su isto kasnili na stejdžu pored. Trojica simpatičnih Britanaca su odsvirali Caroline, Reptiles i True Romance, a zatim krenuli da se spremaju za pravu svirku par sati kasnije. Na moje iskreno zadovoljstvo, ostali su nakon akustične sesije i ja sam iskoristio priliku da porazgovaram sa njima. Frontmen Martyn je sve vreme bio raspoložen, fin, prijateljski nastrojen i u startu od mene napravio lojalnog fana. Zaista su me prilično dobro zagrejali za predstojeću "pravi" nastup. Nisam prisustvovao svirci Little Dragon - svi kažu da je bila sjajna, ali malo svirki bih menjao za ovo lepo iskustvo. Hvala Universal Music Serbia na EXIT 2012 highlight-u.
Citizens! na akustičnoj svirci - Jack Daniel's Backstage, EXIT 2012 (universalmusic.rs)
Sačekati pravu svirku je bio pravi izazov budući da je zakazana za 3 sata posle ponoći na Fusion Stage-u - što zbog umora, prevremenog trežnjenja, što zbog iznenadnog vetra i zahlađenja, jedan deo mojih prijatelja nije uspeo da potpuno uzbuđenje sačuva do početka nastupa, pa mi se nisu pridružili u prvom redu. Sa nekih 20 minuta kašnjenja, Citizens! su izašli na scenu u punom sastavu i častili nas jednom dobrom festivalskom svirkom. Ne sjajnom, ali mnogo boljom od mnogih bendova sa iskustvom, materijalom i navodno izgrađenim odnosom sa fan bazom.
Citizens! su očigledno mlad bend - ne snalaze se najbolje na sceni, još uvek se plaše jače komunikacije sa publikom i na trenutke zvuče nesigurno. Ali sve je to "ponekad", "retko" i "na trenutke". Većim delom i skoro sve vreme su oličenje velikog potencijala jer su iskreni, ne beže od neuspeha, a kada se odvaže na komunikaciju Martyn završi u naručju neke obožavateljke. Nose svežinu i energiju, nose želju za svirkama i dobrom atmosferom i gaje prijateljski odnos prema publici. 

Njihov album prvenac je producirao Alex Kapranos (Franz Ferdinand) i to se oseća i uživo. Njihov stav, pokreti i muzika na trenutke predstavljaju tinejdž verziju škotskog benda i to nije loše ako se uzme u obzir da je prošlo previše vremena od Tonight: Franz Ferdinand. Bend uživo zvuči kao čudna mešavina Hot Chip, Franz Ferdinand i Foals, a tome dosta doprinosi kvalitetan album koji su izdali dva meseca ranije. 
I za kraj, izvedba sjajne pesme "Reptile"! Vidimo se ponovo u budućnosti momci!

No comments:

Post a Comment