May 06, 2013

the knife: shaking the habitual


Započeo bih ovu recenziju prvim last.fm šautom koji sam ostavio nakon preslušanog četvrtog THE KNIFE albuma. Koliko se i šta promenilo od tog prvog slušanja, pročitajte u narednih par redova:

"They are ahead of their time, they are so innovative, so complex, so hard to digest but great, so experimental and ambiental" - don't be afraid and just say "It's non listenable all over the floor distorted shit that's only there to make a statement & the only ambient it creates is that of a fucking asylum in a devil possessed whale's stomach". It's what we all think.

Da raščistimo odmah neke stvari - ja nisam najveći The Knife fan. Može se reći da veoma volim bend, ali ne mogu da kažem da bih se suviše potresao kada bi nestali sa lica Zemlje. To ne znači da mi ne znače, to samo znači da nisam preterano subjektivan kako to često umem da budem. Objektivno sam pristupio kada su objavili prvi singl Full Of Fire, objektivno nisam mogao da ga slušam 9 minuta  iz prve. Ali u narednih par navrata osetio sam sirovu jačinu pesme i desilo se - ušla mi je u uši o dobila posebno mesto za slušanje u mračnim ulicama. 

Drugi singl A Tooth For An Eye je pristigao nedugo zatim oslanjajući se na malo poznatiju The Knife teritoriju sa prizvucima afričkih instrumenata i bitova (kritičari pohrliše da hvale inovativnost, a ja sam blago prevrnuo očima - da se ne lažemo da je to na bilo koji način inovativno danas). A onda dođe album i bujica negativnih komentara od strane ljudi sa kojima se družim, hvalospevi od strane kritičara i pomešane emocije ljudi na Internetima. Hajde, rekoh sebi, vreme je da se presluša. I pritisnuh tamni trouglić. 

Sat i po kasnije, besno sam napisao last.fm šaut sa početka i od tada nemam mira (preterujem, zaista imam pametnija posla u životu verovali ili ne). Odakle da počnem a da obradim tematiku albuma, ali i pretočim u smislene reči sve što mi je na duši? Da pokušamo po stavkama.

1. Politički nonsens

Šveđani se bacili u politiku, jednakost polova i kritiku svetskog poretka - kakva novost. Super ste, hajde održite koncert u nekoj zemlji gde i dalje nismo zabranili on i ona u obdaništima i uveli ono. Novosti sa estrade (i za fanove, kritičare i sam bend), Muse rade istu stvar, a za njih kažu da su cheesy. Vala, ako su oni cheesy, vi ste ona sarma koju sam onomad zaboravio u mikrotalasnoj nedelju dana. 

Konzumerizam, jednakost, staleži, seksualnost - pa valjda umete nešto bolje od kopiranja paragrafa iz manifesta evropskih zelenih?

Liberals giving me a nerve itch - Neka neko pozove Čedu da interveniše.

Za bend koji pokušava da kritikuje sistem, niste se mnogo potrudili da ta kritika bude šire shvaćenija i jasnija.

2. Tačka preloma

Ja volim svet u kojem je muzika slušljiva i prijatna. Nakon par slušanja Shaking The Habitual proveo sam naredne nedelje slušajući šlagere, motown i doo-wop. Jednostavno rečeno, ovaj album je prenaporan. Nepotrebna minutaža, hiper ambijentalno ispiranje mozga i neartikulisani vokali i muzika zamaraju sivu masu. Za mene to muzika nije i nikada neće biti.

Pesme koje su mogle biti veoma dobri prelazi su radi bespotrebnog izdrkavanja i dokazivanja poente "da im se može" uništene kolosalnim trajanjem i zavijanjem kitova.

Da, govorim o Old Dreams Waiting To Be Realized (19:02) i Fracking Fluid Injection (09:54). #drone #witch #shit

3. Miljenik kritičara

Ostajem pri svom da su se kritičari usrali da ne daju jedini lošu kritiku albumu koji ne razumeju, pa su mu za svaki slučaj dali sjajnu ocenu da se ne bi obrukali pred kolegama. Jer zamislite bruku za kuću da je album napredan i sav progresivan, a njima se nije dopao. Više ni ispred mesne zajednice ne bi mogli da se pojave.

Pitchfork je kao i uvek rekao svašta, a na kraju ništa sem da je ovo remek delo. Bitno da su spomenuli snimanje ove ekstravagantne muzike ispred svog vremena pored emajliranog kazana hoću reći bojlera.

Neću aplaudirati bespotrebnim eksperimentisanjima radi eksperimentisanja, naročito kada je sve ovo već čuto.

4. Stari snovi

Pored prozaične kritike društva i nesnosnih otezanja i zatezanja, ima par dobrih The Knife pesama koje jesu evolucija njihovog zvuka, samo ne u "visoko inteligentnom i evolutivnom distopijskom" maniru. Full Of Fire je monstruozno jaka i validna kao ideja na tulumu, Raging Lung bolno zavodljiva i iskrena (da ne kažem prizemna), Without You My Life Would Be Boring, Wrap Your Arms Around Me, Stay Out Here i Networking veoma vredne pomena, A Tooth For An Eye meni lično prolazna, ali prihvatljiva. 

    Karin i Olof su se premišljali da li da Shaking The Habitual izdaju pod imenom The Knife. Ono što mogu od srca da im poručim jeste da bi mogli da skrate ovu dvoglavu aždaju za jednu glavu i ukus u ustima mi ne bi bio ovako gorak, a oni se ne bi premišljali.

    Možda sam ja neinteligentan, možda ne razumem, možda nisam na odgovarajućem stepenu evolucije. Ono što znam jeste da mi ovaj album nije prijao i ako će muzika budućnosti iole ličiti na ovo, pustite mi The Supremes, Sinatru i Miles Davis-a jer ću radije biti deo te prošlosti nego ove "organske inovativne više od muzike" budućnosti. 

    Odoh da lupam varjačom o frižider i pišam na generator struje ispod mosta u nadi da ću stvoriti nešto identično veliko i vredno ovolikog piskaranja.

    P.S. Jao vau što ste super ironični sa ovom naslovnicom za album.

    4.4

    Preslušati: 
    Shaking The Habitual u celosti. Upozoravam da može biti nemoguća misija.
    the knife @last.fm
    shaking the habitual @metacritic