Kako najlakše opisati M83? Da li se uopšte osvrtati na elektronske žanrove i podžanrove, ili jednostavno prihvatiti da zvuče kao galaksija Messier 83? Da, da, zvučati kao galaksija je potpuno validno upoređivanja, svako od nas zna zvuk barem jedne galaksije. U tom slučaju, zvuk Messier 83 je verovatno najlepši, najispunjavajući i najmaštovitiji zvuk univerzuma. Okej, možda jedan od.
Zvanično, Hurry Up, We're Dreaming još uvek nije objavljen. Nezvanično, svi smo ga već preslušali i previše puta. Podrazumeva se da to nismo uradili ilegalno, već preko MySpace-a. Ili SoundCloud-a. Svejedno. Bitno je da je legalno. I da je istina. Časna izviđačka.
Šesti album M83 nas vodi na već poznate teritorije kosmičkog zvuka bez granica (naravno da je bez granica čim je kosmički). Za sat i 13 minuta, kroz pesme koje pripadaju nekom drugom vremenu, slušalac će doživeti trenutke sreće, radosti, depresije i letargije. Ali bez obzira na pesmu, iz mog ličnog iskustva ceo album budi melanholiju i nostalgiju. Slušajući album, imao sam utisak kao da se vidim sa nekim prijateljem nakon mnogo godina. Obojica smo se promenili, sazrili, voleli i patili, ali živeli. Živeli punim plućima, osetili hladne zore, vrele noći i puste dane.
Pre nego što se bacim na istraživanje udaljenih kutaka albuma, moram da napomenem nešto jako važno. Na Hurry Up, We're Dreaming se nalazi pesma Raconte-Moi Une Histoire koju peva neko dete. E sada, što se mene tiče, to može biti i najvažnije, najslađe dete na svetu, ja pesmi pristupam oprezno, sa mnogo predrasuda. Ne znam za vas, ali pesme u kojoj deca pevaju nisu moja šolja čaja (živeo prevod). Još od Another Brick in the Wall, čim čujem decu koja uništavaju pesmu dobijem mini napad. A MGMT nisu poboljšali ovo onom super iritantnom sveprisutnom Kids pesmom. Vratimo se na temu. Raconte-Moi Une Historie zapravo uspeva. Mislim, koliko god je moguće za takvu pesmu da uspe. Ali valjda ovaj put dete peva (recituje) nešto što nije poziv na linč, ili pedofiliju (šalim se, šalim se, ja nemam pojma o čemu je Kids), pa ima smisla.
Album otvara Intro (feat. Zola Jesus). Nisam se ranije susretao sa njenim radom, tako da mi je u ovoj pesmi bila jedno sjajno otkriće. Uz vokalnu podršku Anthony Gonzales-a, njih dvoje otvaraju album nagoveštavajući da je on mešavina svih prethodnih. Od nežnog šugejzinga, sve do modernog elektro post-punk-a. Pročitao sam nečiji komentar da bi bilo sjajno da smo Zolu čuli u svakoj pesmi. Ne mogu se više složiti.
Midnight City je po mom mišljenju jedna od tri najbolje pesme ove godine. Iskreno, baš me briga što je još uvek septembar, ona je nešto najpotpunije što sam čuo u poslednje vreme. Toliko je dobra da sam ovaj pasus mogao i ovako da napišem i da ponovo stojim iza njega:
Midnight City je po meni jedna od tri najboljih pesama ove godine. Iskreno, zabole me što je još uvek septembar, ova pesma je nešto naj potpunije što sam čuo u zadnje vreme.
Preslušajte pa ocenite. Nisam veliki ljubitelj saksofona sem ako nije džez, a ova pesma nije džez, a saksofon je zatvara. Pokušao sam da je povežem sa različitim delovima dana (bez onog očiglednog) i shvatio sam da je mogu slušati bilo kada i bilo gde. Mada moram priznati da efekat noći dodaje magični element.
Anthony-jev glas na Wait ledi žile i prilično može da razori čoveka u osetljivom momentu, tako da se ne preporučuje dupla doza depresije. Reunion je pored Midnight City još jedan dragulj albuma i kroz veseo ritam, raznobojne zvuke, kao da vam poručuje da se i u udaljenom svemiru mogu ispijati egzotični kokteli na plaži.
Sa dvadeset i dve pesme, Hurry Up, We're Dreaming se proteže na dva diska. Drugi disk nam nudi pesme kao što su OK Pal i Steve McQueen (naravno da mi je u glavi odmah The Automatic). Obe pesme imaju elemente muzike osamdesetih ukomponovane u Before the Dawn Heals Us fazon.
Hurry Up, We're Dreaming poseduje sve elemente sjajnog albuma. Emotivan na više nivoa, kompleksan, ali nakon prvog slušanja znate da ste preslušali nešto nepoznato novih dimenzija. Dvadeset i dva je možda ipak preveliki broj pesama, tako da neće možda svi izdržati do kraja (poznajem jednu osobu koja je skinula samo prvi disk, neka je bude sramota). Ali i ako preslušate samo prvi disk, u nekom momentu ćete poželeti i nastavak, a u tom slučaju, dva diska čistog svemirskog sna vas uvek čekaju u galaksiji Messier 83.
hurry up, we're dreaming @metacritic
No comments:
Post a Comment