April 19, 2013

yeah yeah yeahs: mosquito


Već sam se uplašio da je previše prošlo od prethodnog YEAH YEAH YEAHS albuma, a onda je osvanuo prvi singl sa četvrtog albuma - Sacrilege. Uzbuđenje je dodatno raspireno kada sam video Karen O sa plavom kosom - to u kombinaciji sa gospel horom u prvom singlu je obećavalo velike promene.

Sada nakon što sam preslušao album, ove dve promene su izgleda bile najveće ako ćemo o novom materijalu, ali to ne znači lošu stvar. Yeah Yeah Yeahs su i dalje YYY, za nijansu eklektičniji i manje brutalno maštoviti, ali i dalje dobri. 

Zasluženo, Sacrilege otvara album uz svoj neprimetan početak i build up do velikog gospel dela. Karen O pleni svojom audio pojavom kao i uvek, a ceo bend nenamerno kreira sjajan hit. Možda nije Zero, ali svakako jeste bombastičan prolog. Subway na mnogo tiši način nastavlja album i provlači Maps emotivnost kroz minimalni i psihodelični filter uz pratnju zvuka voza na šinama.  


Par minuta kasnije i album ponovo eksplodira sa Mosquito. Iako se Pičforku ne dopada, lično smatram da ne postoji ništa loše u zabavi na drogama kao što je ova pesma. Tiho zujanje komarca, ne tako tiha dreka Karen O, ekstatični stihovi I'll suck your blood! i vestern zavodljiva atmosfera su razlozi zbog kojih jedino nesrećna osoba može da pridikuje. Slično važi i za Area 52 koja bi moju naklonost imala i da nema zabave već samo vanzemaljske tematike. 

Under the Earth i Slave su YYY u malo melodičnijem i uvek privlačnom ruhu, a počev sa Buried Alive kreće drugi, iznenadno bolji deo albuma. Buried Alive evocira Gorillaz vajb zbog kraćeg repovanja, Karen zvuči zrelije i traumatičnije, a kroz Always i Despair emotivnije i srećnije, baš kako YYY to mogu u svojim baladama. Wedding Song mi i dalje nije "legla", ali ako je drugi deo Mosquito-a ikakav znak, biće potrebno još samo koje slušanje.

Četvrti Yeah Yeah Yeahs album je razbacan (ne toliko kao Muse), na trenutke nekoherentan, ali vremenom se uklapa u veću celinu koja je istovremeno logičan završetak jednog YYY poglavlja i nastavak It's Blitz, ali i znak za novi početak. Trojac je u svojoj karijeri često imao problema da nađe zajednički jezik i tako će verovatno i ostati, ali ne sumnjam da ćemo za par godina prisustvovati njihovom ponovnom rađanju. 

P.S. Meni je album art nenadjebivo sjajan. 

6.9